30. januar 2023 – Teorija kaže da bi, kako bi se održao penzioni sistem kakav je kod nas, trebalo da broj zaposlenih u odnosu na broj penzionera bude 4 prema 1. Od toga smo odavno odustali, sada bi bila sreća da stignemo i do dva prema jedan. Jer, u tridesetak opština u Srbiji ima više penzionera nego zaposlenih, Na nivou Srbije na jednog penzionera dolazi 1,68 zaposlenih, a u Podunavskom okrugu je procenat još gori – 1,43. Evo kako taj odnos, po podacima PIO Fonda, izgleda u Smederevu, Smederevskoj Palanci i Velikoj Plani.
Ubedljivo najgora situacija je u Smederevskoj Palanci, gde na jednog penzionera dolazi manje od 1,15 onih koji za penzioni fond izdvajaju iz prihoda. Ova formulacija je najpreciznija, s obzirom da su, kako što možete da vidite na grafiku ispod, u kalkulaciju uključeni zaposleni u firmama, ustanovama i preduzećima, državnim i privatnim, samostalni zaposleni, pa i poljoprivrednici.
Nešto bolji odnos, ali i dalje gori nego na nivou Republike, beleži se u Smederevu i Velikoj Plani. U Smederevu je to 1,54 zaposlena na jednog penzionera, a u Plani okruglo jedan i po zaposlen na jednog korisnika penzija.
Penzioneri su, da se razumemo, ovde najmanje krivi. Oni su, najčešće čitav radni vek, izdvajali da bi mogli da, kada za to dođe vreme, žive i, ispostavilo se, na žalost, prežive što im je od života ostalo na osnovu toga. Čak je i broj penzionera poslednjih godina u stalnom opadanju, Veliki „doprinos“ tome dala je i pandemija, tako da je brojka spala na oko 1.680.000.
Na sve ovo, odnos visine penzija i primanja zaposlenih, uz sva tako gromoglasno najavljivana povećanja penzija, i dalje je sve nepovoljniji. Od 55 posto pre desetak godina stigao je na 45 procenata prosečne zarade. Naravno, dalo bi se ovde pričati i o tome kako statistika dolazi do prosečne zarade, ali to je neka druga tema, a ovo je zvanična računica.
Po švajcarskoj formuli, po kojoj se penzije koriguju naviše za pola rasta plata i pola inflacije, ako plate porastu, recimo, za 14 odsto a inflacija za 10 odsto, penzije rastu za 12 odsto. Dakle, plate rastu za 14 odsto, odnosno realno oko četiri odsto, a penzije za 12, a realno oko dva procenta.
Inflacija je, zvanično, oko 15 posto, ali bi i to, što neko duhovito reče, trebalo uzeti sa velikom rezervom, jer u njeno obračunavanje ulaze i tako „neophodne stvari za svakodnevni život“ koje nisu poskupele kao što su cene šina za metro. Mada, kada za to dođe vreme, da se neko „ugradi“, nema sumnje da će i one poskupeti.
I, da ne bi bilo da se samo konstatuje, šta nam je činiti? Ne ostaje baš mnogo rešenja, imajući u vidu, sa najvišeg mesta u državi, naš toliko pominjani BDP. Dakle, da se ne lažemo, jedino rešenje jeste podizanje BDP-a na nivo koji bi nas stvarno svrstao u ekonomije koje, sudeći po izjavama državnih čelnika, samo što nismo stigli. Dok se to ne desi, ostaje samo da se nadamo, crno ali je tako, da će broj penzionera u odnosu na broj zaposlenih padati. A to je malo verovatno, s obzirom, da smo po toj istoj statistici, sve stariji kao nacija.
Ilustracija, grafici: pixabay.com, PIO Fond